Васкрс, 1. мај 2016.

Један од најнеобичнијих и најживописнијих обичаја у вези са Васкрсом је обичај чувања Христовог гроба. Стар готово пет стотина година, забележен је само у Јерусалиму и Врличкој крајини у Далмацији. Рат је Чуваре довео у Србији, па и тај древни обичај који се преноси са колена на колено.

Срби из Врлике, који су у „Олуји“ морали да напусте своја огњишта, пренели су обичај чувања Христовог гроба у Београд. Традиција, која је негована чак и током Другог светског рата, прекинута је 1995. године, али је обновљена у београдском насељу Батајница десет година после егзодуса.

Основано је и Друштво Чувара Христовог гроба које чине људи из тог краја, јер једини услов да будете Чувар је да сте рођени или имате порекло из једног од села из округа манастира Драговић, подигнутог давне 1395. године.

Чување гроба почиње од тренутка изношења плаштанице, гардисти се смењују све до Васкрса. Када харамбаша удари пушком о под цркве, стари Чувари се измакну, а нови заузму њихова места. Симболично заузимају стражарска места у храму Пресвете Богородице, по двојица северно и јужно од Христовог гроба.

Прочитајте цео чланак на сајту Спутњика

Погледајте галерију фотографија →